logo

Департман за економску историју и теорију

Мисија департмана

Департман за економску историју и теорију интегрише хетеродоксне економске теорије и историјска истраживања. Фокус је на пословној и енергетској историји Југославије, трансферу технологије, нуклеарној енергији и зеленој транзицији,. Наше методологије, попут клиометрије и анализа временских серија, омогућавају и квантитативне увиде у економске процесе кроз време. Паралелно, квалитативне анализе историјских и савремених извора омогућавају ширу друштвену контекстуализацију посматраних феномена, што наш департман чини јединственим. Наш примарни циљ је креирање знања које доприноси академској заједници, креаторима јавних политика и друштву у целини.

Кључне области истраживања

1. Економска историја и пословна историја. Истражујемо економски развој кроз историју са посебним фокусом на социјалистичку Југославију, историју предузећа и индустријски развој.
2. Енергетска историја и зелена транзиција Анализирамо историју и динамику енергетског сектора Југославије и Србије, укључујући развој нуклеарне енергије и савремене енергетске изазове. Наша истраживања обухватају и зелену транзицију, улагања у литијум, рударски сектор и питања заштите животне средине на Западном Балкану.
3. Хетеродоксне економске теорије и де колонијалне студије Наша теоријска истраживања обухватају пост-раст економију, еколошку економију, политичку и друштвену екологију, феминистичку економију, еволуциону и институционалну економију.

Стратешка важност и контекст

Истраживања департмана посебно су релевантна за разумевање економских процеса у Србији и региону, који се суочавају са изазовима мале отворене привреде, постсоцијалистичке транзиције, технолошких промена и демографских кретања. Анализа историјских развојних модела, енергетских политика и друштвено-економских трансформација пружа критички оквир за саветовање јавних политика и дугорочно планирање.

Применљивост и утицај истраживања

Наши резултати имају вишеслојни утицај; на јавне политике – кроз историјске и савремене увиде важне за енергетику, индустријски развој, одрживост и заштиту животне средине; на академску заједницу – кроз интердисциплинарне студије које повезују економску историју, теорију и примењену економију; на ширу заједницу и стручну јавност – отварањем простора за дебате о одрживости, зеленој транзицији и алтернативним економским стратегијама.

Основне активности департмана

Департман организује и реализује издавање научних публикација и зборника, организацију конференција, семинара и стручних скупова, учешће у међународним и домаћим пројектима и конференцијама, развој дигиталних алата за истраживање економске историје, сарадњу са универзитетима, институтима, јавним институцијама и привредом.

Чланови департмана

Одабрани радови

  1. Миљковић М. (2022). Kitchen without the Debate: The Yugoslav Exhibition of Consumer Goods in Moscow, 1960. Токови историје: часопис Института за новију историју Србије, 3/2022, 119-144.
  2. Алексић, В. (2021). From Affiliation to Nazification, The Political Destiny of a ‘Grossbank’ in Yugoslavia 1918-1945. Belgrade: Institute of Economic Sciences.
  3. Андрић, В. & Ненадовић, С. (2021). Laplace, Hansen-Sargent and Beveridge-Nelson-a note towards unified business application. Serbian Journal of Management, 16 (1), 39-47.
  4. Цветковић, Е. (2021). Нови облици економске сарадње са иностранством и(ли) самоуправљање: Институционални оквири заједничких улагања у Југославији током 1967. и 1968. године. У Миновић, Ј., Кочовић Де Санто, М., Матковић, А. (ур.) Значај институционалних промена у економији Србије кроз историју (212-232). Београд: Институт економских наука.
  5. Кочовић, М. Алексић В. (2020). Silk Production as a Silk Roads Imported Industrial Heritage to Europe: The Serbian Example. U Fatemeh Farnaz Arefian, Seyed Hossein Iradj Moeini (ur.) Urban Heritage Along the Silk Roads, A Contemporary Reading of Urban Transformation of Historic Cities in the Middle East and Beyond. Springer.
  6. Цветковић, Е., Матковић, А. (2020). Рађање једне историографије: наслеђе Комисије за економску историју Југославије. У Изазови изучавања економске историје у Србији. (197-223). Београд: Институт економских наука.
  7. Миљковић, М. (2019). Nuclear Yutopia: The Outcome of the First Nuclear Accident in Yugoslavia, 1958. У Marsha Siefert (ур.) Labor History in State Socialist Europe after 1945: Contributions to a History of Work, 273-306. Budapest: Central European University Press.
  8. Андрић, В., Арсић, М., & Нојковић, А. (2016). Public debt sustainability in Serbia before and during the global financial crisis. Economic Annals, XVI (210), 47-78.

Одабрани пројекти

  1. Mеђународни пројекат „Transnational Families, Farms and Firms: Migrant Entrepreneurs in Kosovo and Serbia since the 1960s“ (TraFFF)“ чији је носилац, Leibniz-Institut für Ost- und Südosteuropaforschung (IOS) из Регензбурга
  2. Nuclear Non-Proliferation Treaty (NPT) Research Consortium: Re-writing the Constitutional History of the Nuclear Non-Proliferation Treaty (NPT), University of Southampton, Carnegie Corporation of New York (Др Марко Миљковић, члан истраживачког конзорцијума 2020-2023)
  3. Пројекат EPICA (Empowering Participation in Culture and Architecture), подржан од Фонда за науку Републике Србије (Др Милица Кочовић Де Санто је чланица истраживачког тима, 2020-2023)
  4. COST 19129, MC za Srbiju, Decolonizing development, teaching, research practice (Др Милица Кочовић Де Санто, чланица тима 2021-2022)
  5. Decolonizing Degrowth – beyond the Eurocentric Western nature of conceptualizations and movements, University of Łódź, Poland (Др Милица Кочовић Де Санто, чланица пројектног тима који је произашао умрежавањем из COST 19129 акције, 2021-2022)
  6. Центар за америчке студије (Филозофски факултет Универзитета у Београду), Америчка историја у учионици: амерички утицаји на популарну културу и свакодневицу у Србији (1918-1941) (МА Емилија Цветковић, истраживач и ауторка текстова у публикацији, 1. октобар 2021-30. септембар 2022)
  7. Центар за америчке студије (Филозофски факултет Универзитета у Београду), Америчка историја у учионици: aмериканизација Србије у хладном рату (МА Емилија Цветковић, истраживач од 1. октобра 2022)
  8. Woodrow Wilson Center for Scholars, History and Public Policy Program, The Nuclear Proliferation International History Project, Carnegie Corporation of New York (Др Марко Миљковић, активни сарадник међународне мреже истраживача од 2015. године)