Департман за економију благостања

Мисија департмана

Департман за економију благостања унапређује постојеће и креира ново знање у тематским областима истраживања у сфери здравља, рада, образовања и социјалне политике. Својим радом доприноси академској заједници и даје релевантне смернице креаторима јавних политика у земљи, те припрема и компаративне анализе са циљем сагледавања ширих импликација и релевантности изабраних тема истраживања у контексту националних и европских стратешких праваца развоја учествујући у размени искустава и примера добре праксе.

Кључне области истраживања

Тематска опредељеност Департмана усмерена је ка анализи ефеката опорезивања дуванских производа на понашање потрошача и јавно здравље, затим ка ефектима активних мера које су саставни део стратешког оквира политика тржишта рада, те разумевању образовне функције у креирању образовних профила усаглашених са привредном структуром и потребама тржишта, као и увођењу дигиталне трансформације у високом образовању. Истраживања се спроводе у теоријским оквирима економије рада, економике здравља и образовања, као и фискалне економије, а анализе се заснивају на коришћењу података репрезентативних истраживања, административних података и ригорозних статистичко-економетријских метода.

Стратешка важност и контекст

Истраживачке теме којима се бави Департман имају превасходан значај за развој Србије и доприносе разумевању њеног економског и друштвеног контекста. Истраживања се спроводе на начин да се расветљавају изазови настали услед транзиционих процеса, демографских промена и технолошког напретка, у сфери незапослености и структурних промена на тржишту рада, понашања потрошача и јавно-здравствених импликација услед прекомерне употребе производа који стварају зависности нарочито код младих, сналажења маргинализованих друштвених група без обзира на старосну доб, те искључености услед брзине технолошког прогреса, који један део друштва неминовно доводе у неповољнији положај. Анализама се настоје идентификовати проблеми, истражити ефекти и предложити мере које би унапредиле постојећи институционални оквир и делокруг јавних политика. Истраживања у домену економије благостања важна су и за регионални, те шири географски контекст, због тежње ка економском повезивању Србије и процеса интеграције у европски простор.

Применљивост и утицај истраживања

Истраживања Департмана за економију благостања директно утичу на креирање јавних политика које произлазе из анализе ефеката опорезивања дуванских производа на понашање потрошача и јавно здравље, затим анализе ефеката мера које су саставни део стратешког оквира политика тржишта рада, те разумевања образовне функције у креирању образовних профила усаглашених са привредном структуром, наглашавајући значај знања и вештина потребних тржишту, као и увођење дигиталне трансформације у високом образовању. Теме у истраживачком фокусу Департмана и њихова дисеминација кроз различите канале комуникације, од научних до популарних, доприноси разумевању економског и друштвеног контекста и приближава га научној и стручној јавности, али и појединцу и привреди, кроз организовање семинара и округлих столова на којима учествују релевантни актери, као и представници организација цивилног друштва и привреде.

Основне активности департмана

Департман своје активности спроводи кроз објављивање публикација, као што су научни радови, сажеци за јавне политике и свеобухватне студије, организује научне скупове и друге догађаје на којима представља резултате својих истраживања, реализује пројекте, самостално и у партнерствима са другим научноистраживачким организацијама из земље и иностранства, те подстиче своје истраживаче на ширење мреже сарадника у сфери науке, праксе и привреде. Активности Департмана реализују се и кроз учешће истраживача на значајним међународним скуповима, као што су AEC, EACES, ENSP – ECTC, ESA, ESPE, ICMarkTech, SOR и други.

Чланови департмана

Одабрани радови

  1. Gajović, A., Bjelica, D., Pavlović, D & Vukmirović, D. (2023). Educating Youth on Project Sustainability - Project Engagement and Recognition of the Green Deal. Applied Ecology and Environmental Research, 21(4), 2969-2989.
  2. Đukić, M., & Pavlović, D. (2023). Youth Aspirations Towards Industry 4.0 Job Requirements: The Example of the Serbian Labor Market. In Ordóñez de Pablos, P., Almunawar, M. N., & Anshari, M. (Eds.), Developing Skills and Competencies for Digital and Green Transitions (pp. 55-81). IGI Global.
  3. Lebedinski, L. & Pavlović, D. (2023).Program stručne prakse kao podrška nezaposlenim mladima u učešću na tržištu rada - studija slučaja Republike Srbije. Ekonomika preduzeća, 71(3-4), 202-212.
  4. Lebedinski, L., Perugini, C., & Vladisavljević, M. (2023). Child penalty in Russia: evidence from an event study.Review of Economics of the Household,21(1), 173-215.
  5. Ognjenović, K. (2023). Equal pay and employment in Serbia during the COVID-19 pandemic. Management, Online first, 1-13.
  6. Nedeljković, B., Zubović, J., & Kilibarda, B. (2023). Exploring Socioeconomic, Demographic and Psychological Predictors of At-risk Gambling and Participation in Specific Gambling Activities: A Comparative Approach.Journal of Gambling Studies, Online first, 1-19.
  7. Vladisavljević, M., Zubović, J., Jovanović, O. & Đukić, M. (2023).Crowding-out effect of tobacco consumption in Serbia. Tobacco Control, Online first, s1-s7.
  8. Vukmirović, V., Spasenić, Ž., & Milosavljević, M. (2023). A bibliometric analysis and future research agenda for online labour platforms. Stanovništvo, 61(2), 183–207.
  9. Zubović, J., Zdravković, A., Jovanović, O., Đukić, M. & Vladisavljević, M. (2023). Affordability of cigarettes in ten Southeastern European countries between 2008 and 2019. Tobacco Control, Online first, s1-s9.
  10. Živojinović, L., Stojanović, D., Labus, A., Bogdanović, Z., & Despotović-Zrakić, M. (2023). Harnessing Instagram® for collaborative learning in higher education.Interactive learning environments, Online first, 1-25.

Одабрани пројекти

  1. ”Evaluation of Socio-Economic Effects of the Social Services and Employability Measures Provided to Vulnerable Population Groups in Serbia - Survey for Module Indicator 2“, 2022-тренутно. Наручилац: GIZ. Руководилац: др Лара Лебедински
  2. “Accelerating Progress on Effective Tobacco Tax Policies in Low and Middle-Income Countries”, 2017-тренутно. Наручилац: University of Illinois Chicago & Bloomberg Foundation. Руководилац: др Јован Зубовић
  3. ”Social Stability in Serbia Challenged? Pandemics, Economic Losses, Inequality and Policy Responses- INEQ RS COVID 19“, 2020-2022. Наручилац: Фонд за науку Републике Србије. Руководилац: др Марко Владисављевић
  4. ”Impact of ICT on Unemployment Factors in Spain and Serbia - A Comparative Analysis for Practical Recommendations (IIUFSS)“, 2020-2022. Наручилац: Фонд за науку Републике Србије. Руководилац: др Дејана Павловић
  5. „Студија изводљивости јавно-приватног партнерства у предшколском образовању”, 2021. Наручилац: Oxford Policy Management & UNICEF. Руководилац: др Лара Лебедински
  6. „Подршка Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за израду Стратегије запошљавања за период 2021-2026: Ex-ante анализа утицаја”, 2020-2021. Наручилац: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Руководилац: др Косовка Огњеновић
  7. „Анализа стручне праксе код послодаваца у јавном и приватном сектору”, 2020-2021. Наручилац: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Руководилац: др Лара Лебедински
  8. „Праћење спровођења Националне стратегије за младе”, 2020. Наручилац: Министарство омладине и спорта Владе Републике Србије. Руководилац: др Михајло Ђукић
  9. „Методолошки оквир SILC-а: значај, ограничења и фокуси од важности за Републику Србију”,2019-2020. Наручилац: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Руководилац: др Дејана Павловић
  10. “Strengthening the Serbian Statistical System by Upgrading Methodologies and Standards and by Appliance of Good Practice – Development of Pension Expenditure Projections as a Share of GDP”, 2016. Наручилац: GOPA. Руководилац: др Јован Зубовић