Makroprojekat br. 179001

 

Informacije o makroprojektu:
  • Naziv makro projekta:
    ORGANIZACIONE I INFORMACIONE PODRŠKE SISTEMU UPRAVLJANJA KVALITETOM KAO KLJUČNIM FAKTOROM POVEĆANJA KONKURENTNOSTI NAŠIH PREDUZEĆA I NJIHOVOG BRŽEG IZLASKA NA SVETSKO I EU TRŽIŠTE
  • Rukovodilac makroprojekta: prof. dr JANKO M. CVIJANOVIĆ
  • Naučnoistraživačka institucija: Ekonomski institut, Beograd
  • Program: osnovna istraživanja
  • Oblast: društvene nauke
  • Tip projekta: teorijsko-empirijski
  • Evidencioni broj: 179001
  • Istraživači

Apstrakt:
Priključenje Srbije Evropskoj uniji implicira veliki broj različitih uslova i dimenzija, od političkih do čisto ekonomskih, među kojima je konkurentnost naše privrede posebno značajna. Faktori podizanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu takođe su mnogobrojni i mogli bi se, u operativnom smislu grubo svrstati u tri grupe: mere i aktivnosti (1) EU, (2) Srbije i (3) samih preduzeća. Glavna ideja ovog projekta jeste da preduzeća u domenu konkurentnosti svojih proizvoda i usluga preduzmu i urade sve što je do njih, ne pravdajući se nedostatkom podrške države Srbije i/ili EU i drugih potencijalnih poslovnih partnera i investitora.

Ključne reči: konkurentnost privrede, makroorganizaciona struktura, poslovni informacioni sistem, sistem upravljanja kvalitetom, kontingencija faktora poslovanja

Opis projekta

Teorijska i empirijska istraživanja QMS u Srbiji vrlo su skromnih razmera, mali je broj eksperata koji nastoje da dublje i studioznije prodru u specifičnu problematiku upravljanja kvalitetom i proniknu u mehanizam uzajamnog dejstva QMS i informacionog sistema kao infrastrukturne podloge upravljanja uopšte, a posebno upravljanja organizacionim sistemima. Projekat organizacione i informacione podrške sistemu upravljanja kvalitetom kao ključnim faktorom povećanja konkurentnosti naših preduzeća i njihovog bržeg izlaska na svetsko tržište komponovan je iz više međusobno povezanih i uslovljenih problemskih područja: izvozni problemi (obim i struktura) srpske privrede, niska konkurentnost srpskih proizvoda i usluga na domaćem i na inostranom tržištu, pogoršana situacija u domenu ljudskih resursa, a naročito rukovodećih, tehničko tehnološko zaostajanje, ekološki problemi, nestabilni uslovi privređivanja, nedovoljna aktuelnost portfolija proizvoda i usluga, neorganizovanost svih poslovnih funkcija (posebno planske i informatičke), nizak nivo organizacije preduzeća u celini itd. Kao što se vidi broj problema koji se istražuju je veliki ali to ne znači da će struktura istraživanja biti mozaička. Naime, svi navedeni aspekti prirodno se ulivaju u glavnu maticu istraživanja: makro-strukturni i informatički faktori poboljšanja QMS i druge značajne determinante i oslonci povećanja konkurentnosti, a time i izvoznih mogućnosti srpskih preduzeća. Sposobnost nacionalne ekonomije da postigne i u dužem vremenskom periodu održi privredni rast (što je drugo ime za makro ekonomsku konkurentnost, u kojoj smo, nažalost, u donjem delu svetske rang liste) nemoguća je bez istih osobina preduzeća, odnosno bez mikro-ekonomske konkurentnosti. Veliki je i raznovrstan skup faktora, institucija, mehanizama i instrumenata kojima se utiče na produktivnost privrede i zemlje u celini. Pošto istraživanja na ovom projektu (i teorijska i empirijska) traju četiri godine, nameće se logika kombinovanja dijahronog i sinhronog pristupa istraživanju. Zaključci i preporuke formiraće se na nivou svakog istraživanog fenomena (tačke u projektnom zadatku) za tekuću godinu, ali i za prethodne i naredne godine. Sve ovo je vidljivo i iz projektnog zadatka, odnosno iz kratke sistematike projekta u narednom pasusu.

  1. Konkurentnost srpske privrede (eksterna i interna): stanje i perspektive
  2. Promene u strukturi i obimu izvoza srpske privrede
  3. Sistem upravljanje kvalitetom (QMS) kao ključni faktor stabilizacije proizvodnje i uključivanja naših preduzeća u međunarodnu podelu rada
  4. Zaključci i preporuke
Očekivani ključni rezultati

U uslovima ograničenih sredstava za investiranje i sve težeg pristupa investicionim fondovima, unutrašnje snage i unutrašnji resursi dobijaju na značaju. Svest da se prvo moramo dobro organizovati i maksimalno angažovati sve raspoložive resurse (tehniku, tehnologijiju, kadrove itd.) da bismo bili konkurentniji na tržištu roba i usluga, pa i na finansijskom tržištu (na kome tražimo ili nudimo kredite) bila bi veliki pomak u rezonu i ponašanju naših privrednika, koji su danas skloni da sve probleme (loš portfolio, slaba kadrovska situacija, zastarela oprema i tehnologija, nedostatak obrtnih sredstava itd.) rešavaju pozajmicama raznih vrsta. Pozajmljuju se ljudi, sirovine, prostor, novac itd. A jednostavna je (nažalost često zaboravljena) istina, da bez obzira šta i od koga pozajmljujemo, u suštini uvek pozajmljujemo od sebe. Jer, od nas, od kvaliteta firme i rukovodstva zavisi koliko i pod kojim uslovima možemo pozajmiti. Banke se otimaju da pod povoljnim uslovima daju što veći kredit uspešnim preduzećima. U ovom projektu mi ćemo nastojati da pokažemo da je za zadovoljavajuću uspešnost preduzeća često dovoljno i ono što sami možemo da uradimo u domenu: makroorganizacionog strukturiranja, mikro organizacije, planiranja (kao najefikasnijeg alata ekviordinarne koordinacije poslovanja), informacionog sistema, kadrova na svim hijerarhijskim nivoima, pažljive i strpljive izgradnje organizacione kulture itd. Sinergetski efekat simultane optimizacija unutrašnjih resursa povećaće status preduzeća u njegovom okruženju (a pre svega na tržištu prodaje i nabavke) odnosno povećaće njegovu konkurentnost, prvo u domaćim a zatim i u međunarodnim okvirima. U nekim delovima, odnosno aspektima svih navedenih problema nastojaćemo da uđemo dublje i/ili detaljnije. To se, pre svega odnosi na pojmove iz naslova projekta. Očekujemo da ćemo utvrditi intenzitet i prirodu kontingencije, pojedinačno i u različitim grupisanjima, između konkurentnosti, upravljanja sistemom kvaliteta, informacionog sistema i makroorganizacione strukture preduzeća. Posebno će se insistirati, gde god je to moguće, na kvantifikaciji veza i uticaja i na eksplikaciji nekih kontingencija: na primer, između informacionog sistema preduzeća i sistema upravljanja kvalitetom, između makro-strukturiranja poslovanja u celini i infrastrukturnih dimenzija ovog procesa (pre svega planiranja), između relativno novih i specifičnih elemenata konkurentnosti (ekološka i fiskalna opterećenja, naprimer) itd.

Značaj istraživanja

Značaj istraživanja u ovom projektu proizlazi direktno iz značaja ispunjavanja ekonomske dimenzije kompetentnosti države, odnosno ravnopravnog uključivanja Srbije u evropsko i svetsko tržište robe i usluga. U tom kontekstu, očigledno je da preduzeća (a rakurs ovog projekta je preduzeće) mogu i moraju da aktiviraju sve unutrašnje tehničke, tehnološke, kadrovske, finansijske i druge potencijale kako bi konkurentnost robe i usluga koje nude domaćem i stranom tržištu bila na potrebnom nivou. Posebno naglašavamo da je konkurentnost na domaćem tržištu često potcenjena i zanemarena iako je ona izuzetno značajna kao prva stepenica na putu ka evropskoj i svetskoj konkurentnosti. Čak je, za neku robu i usluge, konkurencija na domaćem tržištu povremeno oštrija i složenija, pre svega zbog delovanja nekih netržišnih faktora koji su, najčešće, političke provenijencije.

U najvažnije faktore konkurentnosti preduzeća svakako spada njegova organizovanost. Organi upravljanja i rukovođenja i svi zaposleni moraju shvatiti da sistem upravljanja kvalitetom znači proizvodnju robe i usluge željenog (ugovorenog) kvaliteta i, na taj način, de fakto, sistem upravljanja ukupnim poslovnim rezultatima. Da bi to bilo moguće, neophodno je ovladati najvažnijim faktorima poslovanja, kao što su: informacioni sistem, sistem planiranja, makroorganizaciona i mikroorganizaciona struktura, tehnologija itd.

Značaj istraživanja na ovom projektu je višeslojan, kao što su višeslojni najvažniji zadaci koje bi projekat trebalo da ostvari. Pored utvrđivanja činjenica (inventar stanja) o svakom od potproblema čije je razmatranje predviđeno projektnim zadatkom, analiziraće se najvažniji međusobni uticaji i definisati preporuke za unapređenje postojeće situacije. Pored direktnih efekata na preduzeća koja će biti objekat neposrednih istraživanja i na koja će se preporuke u celini odnositi (pošto će sadržati sve specifičnosti stanja i odnosa u tom preduzeću), zaključci izvedeni za nekoliko preduzeća moći će se, u većoj ili manjoj meri, generalisati i biti od značaja za širi krug preduzeća sličnog profila i situacije.

Sledeći kongruentni krug uticaja ovih istraživanja i njihovih rezultata jesu rukovodioci u drugim (čak različitim) preduzećima, konsultanti u domenu QMS i povezanih, ranije spomenutih u projektnom zadatku naznačenih tema, zatim studenti doktorskih studija u organizacionim naukama itd. Naravno, korist odnosno efekat ovih istraživanja na navedene subjekte zavisi primarno od kvaliteta istraživanja i zaključaka, ali i od spremnosti ljudi u privredi, državnoj upravi i na fakultetima da uvaže i koriste prezentovane nalaze. To umnogome zavisi od odnosa države prema privrednim problemima i od državne politike njihovog rešavanja. Niko ne može naterati direktora preduzeća (bez obzira na strukturu vlasništva u tom preduzeću) da se okrene teorijskim i empirijskim diskursima rešavanja problema u preduzeću, da angažuje konsultante – specijaliste za pojedine probleme i da naporno radi na korporativnoj kulturi u kojoj je oslanjanje na sopstvene snage polazna osnova ponašanja svih zaposlenih, ako dva tri dana antešabriranja pred vratima funkcionera u pojedinim ministarstvima donosi „rešenje“ problema, palijativno, doduše, ali reizbor generalnih direktora i njihovih kompletnih ekipa postao je prava retkost, pa dugoročna rešenja (a u njima je ključ konkurentnosti svakog preduzeća i svake privrede) malo i retko interesuju aktuelne direktore.

Ovome valja dodati problem raznovrsnosti pristupa organizaciji, kadrovima i menadžmentu znanjem u zavisnosti od toga da li se radi od javnom preduzeću, javnom komunalnom preduzeću, akcionarskom društvu ili društvu sa ograničenom odgovornošću. Teorijski gledano, te razlike postoje i trebalo bi da postoje, ali ne meri u kojoj je to eskaliralo u srpskim preduzećima. Zato je potencijalni značaj istraživanja u ovom projektu zaista veliki, a da li će ostati samo potencijal zavisi, ponavljamo, ne samo od kvaliteta istraživanja (i relevantnih zaključaka koji iz njega proisteknu) već i od spremnosti i želje potencijalnih korisnika ovih rezultata. Poboljšanja koja će proizaći iz ovog projekta, dakle, izvesna su u preduzećima u kojima se istraživanja budu realizovala, a šira korist je velika, no manje izvesna.