Makroprojekat br. 47009

 

Informacije o makroprojektu:
  • Naziv makro projekta:
    EVROPSKE INTEGRACIJE I DRUŠTVENO-EKONOMSKE PROMENE PRIVREDE SRBIJE NA PUTU KA EU
  • Rukovodilac makroprojekta: prof. dr BOŽO DRAŠKOVIĆ
  • Naučnoistraživačka institucija: Institut ekonomskih nauka, Beograd
  • Program: integralna i interdisciplinarna istraživanja
  • Oblast: Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta
  • Tematski okvir: Evropske integracije i strukturne promene
  • Evidencioni broj: 47009
  • Broj potprojekata: 3
  • Istraživači

Apstrakt:
Predmet istraživanja su evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU. Istraživanje je interdisciplinarnog karaktera. Fokus istraživanja biće prevashodno usmeren na ekonomskim aspektima integracije Srbije u EU. Pri tome, vodiće se računa i o političkoj dimenziji, kao i neophodnim regulatornim reformama, izgradnji adekvatne pravne infrastrukture i podizanju administrativnih kapaciteta Srbije. Cilj projekta je da se na osnovu teorijskih i empirijskih istraživanja obezbedi kvalitetna i pouzdana podloga za utvrđivanje programa mera i aktivnosti koje će osigurati da Srbija u planiranom roku ispuni uslove i kriterijume za pristupanje EU. Rezultati istraživanja će biti prezentovani na naučnim konferencijama i publikovani u vidu monografija, članaka i zbornika radova na osnovu kojih će moći da se stekne jasan uvid u stepen razvijenosti privrede Srbije, te aktivnosti koje će ubrzati tempo Srbije u pogledu ispunjavanja kriterijuma, zahteva i standarda EU na planu procesa ubrzane konvergencije privrede Srbije postavljenim stndardima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Rezultati istraživanja na ovom projektu predstavljaće pouzdanu podlogu za uobličivanje vizije ekonomske, pravne i političke perspektive Srbije na putu u EU. Rezultati istraživačkog projekta doprineće efektivnijem procesu donošenja državnih odluka, bržem i delotvornijem sprovođenju daljih ekonomskih i socijalnih reformi u skladu sa definisnim kriterijumima, zahtevima, standardima i pravilima EU.

Ključne reči: evropske integracije, održivi privredni razvoj, ekonomske politike, regionalna saradnja, zaštita životne sredine, nacionalni brend Srbija

Opis projekta

Proces evropskih integracija u cilju ostvarivanja punopravnog članstva Srbije u EU predstavlja jedan od ključnih prioriteta Republike Srbije u narednom periodu. Značaj i aktuelnost projekta proističe iz činjenice da je podnošenjem kandidature za članstvo krajem 2009. godine, Srbija i formalno ušla u ugovorno-partnerski odnos sa EU. Očekivano sticanje statusa kandidata od Srbije zahteva niz aktivnosti.

Istraživanja u funkciji ispunjavanja uslova Srbije za pristupanje EU imaju izrazito multidisciplinarni karakter, uključujući ekonomske, pravne, političke, ekološke i druge društvene discipline. U osnovi svih kriterijuma nalaze se ekonomski uslovi, te će težište istraživanja biti stavljeno na ekonomske uslove i kriterijume koje Srbija u tom pogledu treba da ispuni, vodeći računa o međusobnoj povezanosti i uslovljenosti ekonomskih, pravnih, političkih i drugih društvenih aspekata celine sveukupnog procesa upravljanja aktivnostima koje treba da doprinesu da Srbija u planiranom roku ispuni sve relevantne kriterijume da postane punopravan član EU. Tu pre svega mislimo na političke aspekte integracionih procesa, pravno-regulatorne uslove i neophodnost povećanja administrativnih kapaciteta Srbije.

Cilj istraživanja je da se svestrano sagledaju uslovi i kriterijumi za pristupanje EU, da se na osnovu temeljne analize sagleda i objektivno oceni stepen u kome Srbija ispunjava zadate uslove, kriterijume i standarde te da se, na osnovu toga, predloži program mera koji će doprineti da Srbija u planiranom roku ispuni sve predviđene uslove. Etapni rezultati istraživanja, empirijski utemeljene ocene, identifikovani problemi i testirana predložena rešenja poslužiće kao pouzdana podloga u pregovorima Srbije sa EU na planu efikasnog upravljanja celokupnim procesom integrisanja Srbije u EU.

Istraživanja na projektu su struktuirana tako da obuhvate 6 tematskih celina organizovanih u tri potprojekta.

Prvi potprojekat, čiji je nosilac Institut ekonomskih nauka, obuhvata 4 tematske celine:

  • Analiza odnosa Srbije i EU. – U okviru ove tematske celine predmet istaživanja biće politički aspekti evropskih intergacija, pravno-regulatorni aspekti harmonizacije sa standardima i pravilima EU, te ekonomski, finansijski, ekoloških i socijalni problemi procesa integrisanja. Pri tome će posebna pažnja biti posvećena identifikovanju strategijskih ekonomskih prioriteta i institucionalnih pretpostavki i elemenata za podizanje administrativnih kapaciteta Srbije, uz uvažavanje potrebe o izgradnji strategije nacionalnog brendiranja koja će olakšati i ubrzati integrativne procese.
  • Strukturne promene privrede Srbije u funkciji evropskih integracija. – Ovaj deo potprojekta se odnosi na makroekonomsku analizu strukture srpske privrede sa aspekta relevantnih kriterijuma za pristupanje EU. U tom kontekstu biće istraženi efekati privatizacije i alternativni pravci restrukturiranja privrede Srbije u funkciji povećanja njene konkurentnosti, razvoja sektora malih i srednjih preduzeća i podsticanja preduzetništva, podsticanja izvoza, privlačenja stranih direktnih investicija, unapređenja kvaliteta proizvoda i proizvodno-upravljačkih procesa, korporativnog upravljanja, afirmacije etičkih kriterijuma u srpskim privrednim društvima, strukturnih promena na tržištu rada, smanjenja siromaštva, afirmacije koncepta doživotnog učenja i menadžmenta znanja kao bitnih determinanti osposobljavanja naših preduzeća za uspešnu konkurentsku borbu na tržištu EU.
  • Politika ravnomernog i održivog regionalnog razvoja u funkciji evropskih integracija. – Ovaj deo potprojekat obuhvata istraživanje alternativnih politika ravnomernijeg regionalnog razvoja Srbije u funkciji održivog rasta i razvoja i približavanja kriterijumima i politikama EU u ovoj oblasti. Istraživanje obuhvata i analizu kreditnih, fiskalnih i drugih instrumenata koji dovode do samnjivanja ekonomsko-politički neodržive diskrepance u stepenu razvoja ekonomskih regiona Srbije.
  • Ekonomske sektorske politike na putu integracije Srbije u EU. – Ovaj deo će biti posvećen analizi ključnih sektorskih politika sa stanovišta principa i kriterijuma EU, s posebnim osvrtom na politike u oblasti industrije, poljoprivrede, energetike i drugih važnih oblasti privrede.

Drugi potprojekat, čiji je nosilac Beogradska bankarska akademija – Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, pod nazivom „Integracija sektora finansijskih usluga Srbije u EU", obuhvatata: istraživanje pravaca prilagođavanja monetarne i fiskalne politike Srbije pravilima EU; komparativnu analizi razvijenosti segmenata finansijskog sektora Srbije i EU; analizu stepena integracije bankarskog sistema, tržišta osiguranja i tržišta kapitala kao tri ključna segmenta finansijskog tržišta; analizu institucija i instrumenata finansijskog tržišta; i izradu preporuka za integraciju Srbije u finasijski sistem EU.

Treći potprojekat, čiji je nosilac Univerzitet Edukons, pod nazivom „Politika zaštite životne sredine i održivog razvoja na putu ka EU" obuhvata istraživanja i analizu sledećih pitanja: analiza dostignutog stepena odnosa razvoja ekonomskog i ekološkog podsistema; utvrđivanje ciljeva zaštite životne sredine, prioriteta u skladu sa načelima EU; unapređenja u oblasti održivog razvoja energetskog sektora; unapređenja u oblasti održivog ruralnog razvoja, utvrđivanje projekata iz oblasti implementacije mehanizama Kjoto protokola i podizanje energetske efikasnosti Srbije; implementacija standarda kvaliteta životne sredine; ekonomski aspekti ekoloških projekata i procena trenda međusobnog odnosa ekonomskog i ekološkog razvoja.

Očekivani ključni rezultati

Interdisciplinarni karakter istraživanja, kao i multidisciplinarni sastav istraživačkog tima projekta u kome se nalaze ne samo ekonomisti već i pravnici, politikolozi, eksperti iz oblasti poljoprivrede i ekologije, kako iz Srbije, tako i zemalja Evropske unije, doprineće ostvarivanju kvalitetnih istraživačkih rezultata u obliku objektivne ocene trenutnog stanja ekonomije i bitnih društvenih segmenata Srbije sa stanoviošta procesa evropskih integracija; osnove za utvrđivanje vizije ekonomskih, pravnih i političkih koraka koje Srbija treba da učini na putu ka višem stepenu integrisanosti Srbije u ekonomsko-pravno-politički prostor EU za dobrobit svih građana Srbije; i preporuka za povećanje stepena efikasnosti donošenja državnih odluka, kreiranja ekonomske i socialne politike i sprovođenja daljih reformi koje će osigurati da Srbija postane punopravan član EU.

Rezultati projekta biće prezentovani fazno, po godinama trajanja projekta, kroz 626 naučnih radova uključujući sledeće:

  • Četiri velike međunarodne konferencije koje će biti organizovane u saradnji sa partnerskim institucijama iz EU sa kojima Institut ekonomskih nauka ima potpisane sporazume o saradnji.
  • Četiri naučna skupa reginalnog i nacionalnog značaja na kojima bi se razmatrala pitanja regonalne saradnje u procesima evro integracija.
  • 101 rad iz kategorije monografija i poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima međunarodnog značaja (M10).
  • 18 radova koji će biti objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja (M20).
  • 165 radova izloženih na međunarodnim konferencijama (M33).
  • 129 radova iz kategorije monografija i poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima nacionalnog značaja (M40).
  • 58 radova u časopisima nacionalnog značaja (M50).
  • 137 radova objavljenih na skupovima nacionalnog značaja (M63).
  • 15 doktorskih disertacija (M71).
  • 3 magistarske/master teze (M72).

Osnovni korisnici rezultata istraživanja su: državni organi, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, resorna ministarstva Vlade Republike Srbije, Narodna Banka Srbije, državne agencije, ali i privredni subjekti i drugi donosioci odluka.

Značaj istraživanja

Značaj istraživanja proizilazi iz političkog opredeljenja države Republike Srbije da postane punopravni član Evropske unije. Sledstveno tome, naučni i emprijski razultati istraživanja interdisciplinarnog tima istraživača, koji se odnose na ključne aspekete integracionih procesa treba da posluže kao podloga za donošenja strateški važnih državnih odluka koje će ubrzati proces stvaranja uslova za ulazak Srbije u EU. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i podnošenjem kandidature za članstvo u EU, Srbija je i formalno ušla u ugovorno-partnerski odnos sa EU, čime je učinila značajan korak na putu ka evropskim integracijama. Postojanje političke volje i rešenosti Vlade Republike Srbije da intenzivira te tokove pred sve učesnike privrednog i društvenog života nameću nove izazove, otvara perspektive, ali i nove probleme i pitanja. Iskustva drugih zemalja u tranziciji, sada već punopravnih članica EU, pokazala su da ne postoje univerzalni recepti. Potreban je kontigentan pristup koji uvažava specifičnu situaciju i sagledavanje i razumevanje nacionalnih prilika i problema.

Zahvaljujući uloženim naporima koje čini poslednjih godina, Srbija se nalazi na dobrom putu ka EU. Nakon proširenja EU 2004. i 2007. godine, za dvanaest novih zemalja, očekivalo se da će se umanjiti izgled za brzu integraciju ostalih zemalja Jugoistočne Evrope u EU. Peto proširenje EU doprinelo je konsolidaciji demokratije i vladavine prava u Evropi. Sam taj proces unapredio je ekonomske prilike i doprineo značaju EU u procesima rešavanja globalnih izazova (kao na primer konkurentnost i regulisanje i nadzor finansijskih tržišta). Predložena tema upravo je usmerena na analizu procesa napredovanja u sprovođenju reformi u zemljama u procesu pridruživanja (što je između ostalih i slučaj sa Srbijom). Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju značajan zadatak na realizaciji utvrđenih kriterijuma i uslova za njihovu integraciju u EU. Usporavanju reformi doprinosi i globalna ekonomska kriza. U Srbiji, kao i mnogim ostalim zemljama regiona, proces pristupanja EU daje snažan podstrek političkoj i ekonomskoj reformi zemlje. U strateškom interesu EU jeste da se održi tempo ovog procesa, na osnovu dogovorenih principa i uslova.

Poseban zadatak pred istraživače na ovom projektu predstavlja i u izuzetno teška ekonomska situacija u Srbiji. Srpska privreda se suočava sa krupnim strukturnim problemima koji se manifestuju u latentnoj makroekonomskoj nestabilnosti, visokom trgovinskom deficitu, visokoj inflaciji, nestabilnom deviznom kursu nacionalne valute, hroničnoj zavisnosti privrede Srbije od inostranih izvora finansiranja, visokoj nezaposlenosti i postojanju izraženih socijalnih tenzija. Nepovoljna privredna struktura ima značajne implikacije i na političku stabilnost, što može da ugrozi ukupne napore Vlade Republike Srbije u ubrzavanju procesa evro integracija.

Značaj istraživanja proizlazi i iz potreba sveobuhvatnog, objektivnog, empirijski zasnovanog i kritičkog pristupa dosadašnjim modelima privrednog rasta i razvoja privrede Srbije. Vrednost istraživačkih rezultata ogleda se i u identifikovanju otvorenih pitanja i alternativnih pravaca budućeg razvoja, označavanja sektora i privrednih oblasti u kojima Srbija može ostvariti dugoročno održivu konkurenstsku prednost i time naći svoje mesto u evropskoj porodici naroda. Komparativna istraživanja privrede Srbije i drugih zemalja, koje su uspešno kompletirale procese evropskih integracija ili se još uvek nalaze u tim procesima, može pomoći u benčmarkingu i traženju načina kako da Srbija bude efikasija.

Kada su u pitanju privredni kriterijumi neophodni za integraciju Srbije u EU, očigledno je da je Srbija ostvarila tek ograničeni dalji napredak ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede. Shodno tome, neophodno je dodatno angažovanje da bi Srbija postala sposobna da se u srednjem roku suoči sa pritiscima konkurencije i snagama na tržištu u okviru EU. Strukturne reforme zemlje se ne smeju nikako zanemariti već se znatno moraju ubrzati. Značaj istraživanja proizilazi iz niskog nivoa konkurentnosti privrede Srbije, koji bez jasne vizije novog privrednog razvoja teško da se može značajnije popraviti.

Polaznu osnovu u istraživanju čine zaključci i preporuke Evropske komisije:

  • Proces pristupanja daje snažan podstrek političkim i ekonomskim reformama u zemljama u procesu pridruživanja i učvršćuje mir i stabilnost u Evropi, te je to relevantno i za integraciju Srbije u EU.
  • Mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, u procesu pridruživanja nije zaobišao uticaj svetske ekonomske recesije. U skladu s tim EU pomaže ovim državama da ublaže uticaj krize i da se pripreme za kvalitetan oporavak. Ovo je podržano primenom reformi za pridruživanje EU.
  • Pravni aspekt, vladavina prava, a naročito borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i jačanje administrativnih kapaciteta, i dalje je najveći izazov sa kojim se države u procesu proširenja moraju suočiti.
  • Bilateralna pitanja ne treba da zaustavljaju proces pridruživanja, kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou. Bilateralne sporove moraju razrešiti uključene strane, koje imaju odgovornost da pronađu rešenja u duhu dobrosusedskih odnosa, imajući u vidu i sveukupne interese za integraciju zemlje u EU.
  • Značajna regionalna saradnja u Jugoistočnoj Evropi je u znatnoj meri unapređena, odnosno države u regionu su preuzele veću odgovornost za sam proces. Međutim, efikasnost regionalnih struktura i inicijativa mora biti poboljšana, te je od posebnog značaja ovaj deo kojim će se (između ostalog) ovaj projekat baviti.